Espais literaris de Jesús Moncada

Els molls de l’Ebre

1. Català
2. Alemany
3. Anglès
4. Aragonès
5. Castellà
6. Eslovè
7. Francès
8. Hongarès
9. Neerlandès
10. Polonès
11. Serbi
12. Txec

Llegit per Igor Marojevic

Nit na koju je mislila Karmela beše utaknuta jednog jutra 1925. Sred tame salona, vlaknastog crnila koje se uzdizalo još s molova Ebra punih natrulih brodova, gospođi Karloti de Tores se učinilo da ponovo vidi sunce koje ju je na tren zaslepilo na železničkoj stanici Fajoa, kada je s Ipolitom de Morom, vraćajući se s medenog meseca, silazila iz barselonskog voza. U tom mestašcu koje je ležalo kraj reke trebalo je da sačeka neki od svojih leuta koji je tamo istovarao ugalj iz njenih rudnika, najvažnijih od onih koji su nekako odoleli krizi iz 1919. godine i nastavili da rade gotovo punom parom. Ali nijedan brodarac nije došao po njih i po prtljage.

– Mislila sam da si poslao telegram – besno je rekla videvši prazan peron.

– Naravno, ženo. Možda šef stanice zna nešto o tome ili ima poruku za nas.

Nikako nisu mogli da pronađu železničara. Nakon što je crvenom zastavicom dao znak za kretanje voza, taj je nestao.

– Baš čudno. Gledaj…

Kroz vrućinu koju su vrlo uporno zasecali cvrčci, iznad gomilica uglja predviđenih za put do barselonskih fabrika, videli su dva leuta privezana na molu i lišena posade i bleštećeg crnila rude koju bi beličasti plamen vrelog vazduha učinio sivom.

Smeteni Ipolit nizao je najrazličitije razloge. Kašnjenje telegrama, nepredviđen problem s leutom, pa i mogućnost da se nasukao, koja je jačala plitkošću Ebra u letnjim mesecima i većom izloženošću svakog plovila stenju tako da ne bi bilo čudno da se nasukao ako su njime upravljali drugorazredni brodarci. Osim što nije vodilo nikakvom rešenju, zbrkano objašnjenje je samo dodatno razdražilo ženu kojoj više nije trebalo mnogo da sasvim pogubi niti. Osetila se uvređeno, poniženo. Ko bi mogao da zamisli Karlotu de Tores i Kamps – nikada nije upotrebila prezime svog muža – kako čeka okružena koferima, izgubljena na železničkoj stanici na kojoj su utovarivali njen lignit, na obali reke kojom su plovile njene barke sa njenom posadom i čijom se vlasnicom smatrala? Kamo fajoski radnici kuće Tores i Kamps?

Srušeni grad [Camí de sirga] Trad. al serbi d’Igor Marojević. Belgrad: Laguna, 2007.